Slikar Isidor Ševarika nije govorio do četvrte godine. Roditelji su ga odveli na selo, kod vračare, i ona je pred vodeničnim točkom koji se okreće suprotno od kazaljke na satu bajalicom rešila taj problem. Kasnije, Isidor je Kamenoj vodenici platio visoku cenu, izgubivši dva prsta na tom, za njega, sudbonosnom mestu.
Susret sa zanimljivom ženom primoraće ga da se posle mnogo godina vrati u mesto sopstvenih košmara. Okružen grupom lokalnih momaka, sa kojima se družio još za vreme bombardovanja, uplešće se u klupko drevnog prokletstva neostvarene ljubavi i izdajstva za koje je i sam neraskidivo vezan.
Ubistva u maglovitim planinama, plač ikona, uznemirenost usamljenog, srebrnog vuka i zov rudnika mlečnobelih zidova znaci su da se sablast iz prošlosti vratila, praćena čegrtanjem ukletih dukata.
Da, Jezomor se vratio da nastavi započeto i dovrši svoju kosidbu smrti.
Slikajući Jezomorov portret, Isidor će preći put od smetenjaka do hrabrog ludaka, pitajući se sve vreme hoće li se ta slika na kraju naći na prodajnom štandu ili će njegova završiti na baderi kraj starih, izlizanih čitulja.
Portalibris