ZAŠTO JE MALI FESTIVAL FANTASTIKE U NIŠU POSTAO ZMAJKON?

Piše: Miloš Petković

Najlakše bi mi bilo da ovde ostavim link do sajta konvencije ZmajKON (www.zmajkon.com) i da vi lepo tamo pogledate štošta o istorijatu Festivala (sada Konvencije), članovima društva, počasnim članovima, dobitnicima nagrade i tako dalje. Ali, ja želim da ispričam priču koja će, kao i jedna od tema ovogodišnjeg ZmajKON-a, biti „Neverending story“.

Ona je započela pre sada dalekih dvanaest ili trinaest godina, kraj uličnih štandova za prodaju knjiga, ispred TC Kalča u Nišu. Početna ideja i zamisao je bila tako skromna, tek koliko da zadovolji nas nekoliko desetina sladokusaca kada je fantastika u pitanju. Povremeno se, sporadično, pričalo o tome, širilo se u krugu našeg plemena sve dok se nije razgorela prva žeravica. Moram da napomenem da su tokom godina sa nama, koje znate kao osnivače i organizatore ZmajKON-a, bili još neki pojedinci čiji je pečat ostao i koji imaju određene zasluge. Ti pojedinci više nisu deo ove priče jer su imali neke važnije stvari u svojim životima, povukli su se zbog porodičnih i/ili poslovnih obaveza ili je na to uticao njihov sopstveni ego. Do skora Festival fantastike a sada Konvencija ZmajKON satkana je tako da sama odbacuje one kojima su samopromocija, samoreklamerstvo i ego u prvom planu, što je uticalo da se iskristališe okosnica i da se ukažu pravi-pravcati trejlblejzeri. Tako su birani i gosti svih ovih godina, i prema ljudskim kvalitetima, nema mesta za one koji su sami sebi najvažniji, koji žive od reflektora, takve nećemo pozivati (ili ponovo pozivati) jer smo se bar dva puta opekli. Legitimno.

Dva velika cilja, dve velike želje i sna imali smo pred sobom još pred nesretnu koronu – da internacionalizujemo priču i da postanemo Konvencija. Prošle godine prvi san je postao java, ove godine i drugi. Mnogi su se pitali kako smo prošle godine uspeli da dovedemo američkog pisca Pitera V. Breta i britanskog pisca Adriana Čajkovskog, a ove titana fantastike Stivena Eriksona iz Kanade. Evo, otkriću vam deo tajne.

Naime, Pitera V. Breta sam upoznao sa Sajmu knjiga u Beogradu (istog dana smo potpisivali knjige na štandu Lagune) i video da se radi o jednom normalnom, prijatnom čoveku. Pitao sam ga, onako usput, da li bi došao ponovo u Srbiju (u Niš) ako nam Festival poraste (nekoliko meseci ranije smo organizovali prvi), na šta mi je rekao da bi došao i da mu slobodno pišem. Uz podršku i saglasnost mojih vernih saboraca Bobana Vučkovića, Sneže Bookwitch, Igora Krstića, Gocija Tokića i Srđana Savića iz NKC-a, pisao sam Bretu i on je održao reč. Istovremeno, pisao sam i Stivenu Eriksonu (dakle, bilo je u planu da nam dođe još prošle godine) i potvrdio je i on. Bože moj, kako smo se samo radovali. Tada nam se priključio još jedan važan šraf ove mašine, naš drug, vrsni poznavalac fantastike i prevodilac u Laguni Ivan Najtflajer Jovanović. Međutim, radost nije dugo potrajala – Erikson je morao da otkaže zbog zdravstvenih problema ali… Bio je tako ljubazan i normalan (kakvi pravi velikani uvek jesu, a ne kao neke naše, domaće lažne veličine i sitne duše) da mi je u mejlu naglasio da računamo na njega za 2024. godinu – i on je održao reč.

Za manje od 24 sata desila se munjevita akcija (mislim na 2023. godinu), radili su telefoni na relaciji „Moja malenkost – Boban – Srđan – Najtflajer“, kontaktirali smo Čajkovskog i – stigao je ekspresni pristanak. Pazite, nije on bio zamena za Eriksona, ni slučajno, on je dobitnik nagrade „Artur Klark“, izuzetan pisac a i krajnje zanimljiv čovek, koji je prvi put došao u Srbiju, i pravo kod nas u Niš. Sada, kada smo peti i šesti put položili, mogu da kažem da su utisci ove trojice izuzetnih autora fantastike sjajni – i o ZmajKON-u, i o gradu Nišu, tvrđavi, Ćele kuli, restoranima i kafanama, Niškom pivu ali, ponajviše, gostoprimstvu, neposrednosti i srdačnosti – to je glavno obeležje našeg plemena.

E sad, stranci za strance, svaka čast, već planiramo naredne goste/gošće iz inozemstva ali, imamo mi svetske a naše koji su nam posebno dragi i što njihovo učestvovanje i ulazak u pleme smatramo podjednako važnim. Treba li da trošim reči o (sada) srcu našeg ZmajKON-a, ilustratoru svetskog glasa Bobu Živkoviću (koji je tvorac logoa i maskote Zmajkoniška) bez kog ova priča ni slučajno ne bi bila ovako „histerično“ dobra. Stalno zovemo jedan drugoga da histerišemo o ZmajKON-u i, ako npr. Bob pozove mene, kada se javim, prvo kaže: „Prestani da me zoveš Milošuuu!“ Ili, kada ja zovem njega, prvo mu kažem: „Prestani da me zoveš kolega Živkoviću!“

Ne bih da trošim reči ni o Igoru Kordeju, gigantu sveta stripa i ilustracija, kog već ozbiljno svojatamo i radujemo se ponovnom druženju. To, naravno, važi i za njegovu suprugu, sjajnu umetnicu i strip-autorku Janu Adamović, pa „našu Tolkin brapu“ dr Marka Vasića, „domaću snagu“ i „dr Horora“ Dejana Ognjanovića, gorepomenutog Ivana Najtflajera, naše fantastične cosplay drugare iz Beograda (sa Festivala epske fantastike) – Damjana, Vidu, Milicu, Sigija, Orija, Velenora, Stormy, Mariju, Katarinu, Rosa. I dobru vilu naše književnosti za decu Jasminku Jacu Petrović, koja je ove godine imala radionicu „ZmajKON kad smo naučili da letimo“ nedelju dana pre početka konvencije.

No, ne bih više o gostima, bilo ih je još prethodnih godina, mnogi su i dalje naši počasni članovi. Želim da pišem o ljudima zbog kojih Niš, Srbija, Balkan, Evropa, svet pa i Beograd imaju ZmajKON.

Za mene prvi među jednakima, moj veliki prijatelj i predsednik društva Ordo DrakoNiš Boban Vučković, pravi lider, vođa i saborac za poželeti. Sa njim se, uvek i u svakoj prilici, sve dogovorim za tili čas. Neki kažu da smo ozbiljan tandem, ja bih nas „neskromno“ uporedio sa Džonom Stoktonom i Karlom Melounom iz kultne ekipe Juta Džeza (iako sam navijao za Čikago Bulse i Majkla Džordana). I dobri duh niške kulture Srđan Savić, direktor NKC-a i još jedan moj veliki prijatelj, bez kog naše malo udruženje ne bi moglo da iznese ZmajKON na svojim krilima.

Zatim čovek kog najduže poznajem i sa kojim najduže sarađujem, predobrim Igorom Krstićem, previše skromnim i diskretnim a tako značajnim. On se na ZmajKON-u bavi izložbama, fotografiše, vodi radionice, vozi goste, ma radi sve i maksimalno je podređen ovoj priči. To je moj Krle!

I naša Sneža Bookwitch kojoj stalno, iznova i iznova, moram da ponavljam koliko je važna za ZmajKON i koliko je veliki njen doprinos. Pa mlade snage ZmajKON-a, Vuk Vučković (Bobanov sin) i njegova Teodora Jovanović, koji su sveža krv, zaduženi za sve ono što pratite na društvenim mrežama i sajtu ZmajKON-a ali i za mnogo toga još. Dalje, moja lepša polovina Staša Petrović (od avgusta Petković) i naš drug, gitarista Lazar Petrović koji su od trećeg izdanja ovog našeg malog čuda postali „muzički deo“ priče, sada sa mojim kumom i legendom rokenrola Galetom Kerberom.

Veliku podršku od samog početka imamo u najstarijem niškom brendu – Niškoj pivari, čiji sam ja deo evo već dobre četiri i po godine. Niško pivo je pivo ZmajKON-a i – tačka!

Na čelu kompanije su vlasnik Dian Stefanov i direktor Dejan Ivanović koji se, svake godine kada dođe ZmajKON, tako raduje ovoj priči i hvali se kako su od početka prepoznali kuda smo krenuli. Zato je ove godine, kao prigodno iznenađenje, dobio titulu viteza-zaštitnika ZmajKON-a, baš kao i doc. dr Dejan Mitić, direktor GAK-a u Niškoj gradskoj bolnici ali i vlasnik jedne od najlepših biblioteka fantastike u Srbiji, koji nam je pružio ogromnu podršku. Dva Dejana, dva viteza.

Ništa manje pojačanje nemamo u Dragoljubu Drakčetu Potiću, vlasniku sjajnog brenda Altemidra i moj dobrom prijatelju već deceniju i po. Stalno pričam vic o tome šta se dobije kad se pomešaju Drakče i hobotnica? Niko ne zna, a ne znam ni ja – ali opsano prodaje knjige fantastike na sajmu. Veliki poznavalac i ljubitelj žanra, maštovit, kreativac, požrtvovan, ove godine zadužen za sve lepe ukrase ZmajKON-a.

Ima tu još istaknutih pojedinaca, poput profesora, pisca i stendap komičara Ivana Drajzla, predsednice Rotary kluba „Konstantin Veliki Niš“ Dragana Perković Antić, te Dušan Radosavljević i dr Danica Milošević sa celom ekipom Akademije tehničko-vaspitačkih strukovnih studija u Nišu, te Srđan iz kafane Kabak, Sale iz Riblje Konobe, Nidža iz paba Beerblioteka, moj dragi Vlada Manić iz sjajne izdavačke kuće Medivest, svi izlagači na Bazaru fantastike, drugari iz Geek House-a, Toni, Kreša, spisateljica Jelena Antić, Jelena Đorđević sa Banker radija, te Dejan Dabić, Jelena Savić, Jelena Mitrovski, Gordana Vasić i ostali iz NKC-a, Natalija Lekić, Kuštera, Meti, Ognjen, Nata itd, itb. Ako sam nekog zaboravio – nek mi se javi, dešava se i boljima od mene.

Mislim da sam odgovorio (vrlo opširno) na pitanje koje je naslov ovog teksta. Da dodam, za one koji ne znaju – ulaz na ZmajKON je besplatan. Ulaz na sve tribine, radionice, filmske projekcije, pozorišne predstave, master class-ove je potpuno besplatan. Nema zarade na onome što je za opšte dobro i – tačka! Jer, od svih gostiju – deca su nam najvažnija, ona su naša budućnost. A meni su i prijateljstva zbog kojih sam mnogo bogat.

Nekada mali festival fantastike postao je ZmajKON:

• Zato što je ZmajKON sinergija Ordo DrakoNiša i NKC-a
• Zato što su ZmajKON gorenavedeni ljudi

• Zato što je ZmajKON grad Niš
• Zato što je ZmajKON mesto gde se okupljaju prijatelji
• Zato što je ZmajKON, zapravo, ljubav

Zato fantastika, zbog ZmajKON-a, živi u Nišu! Znak uzvika i – tačka!.