Piše: Miloš Petković

Prošlo je šesnaest godina od objavljivanja moje prve knjige “Vukovi sudbine”, za jednog vilenjaka iz Srednje zemlje to je tek treptaj oka ali za jednog čoveka i pisca – dug put i velika avantura.

Zaista ne mogu da se setim koliko puta su me, za sve te godine, ljudi pitali kada ću pokrenuti sajt. I evo, podlegao dam pritisku, a postojala je i prirodna potreba da sve knjige, priče, pozorišne predstave, stripove, scenarije, lepe trenutke, uspomene pa i nagrade okupim na jedno mesto.

Ali, kako to ne bi bilo samo statično mesto prepuno informacija, odlučio sam da pokrenem i ovaj blog na sajtu. S ponosom mogu da kažem da ga nisam ja imenovao, već je to učinio Bob Živković koji je i autor logoa sajta, Paladinovog drveta. Dragi Bobe, srećno ti kumstvo!

Naime, Bob me je ubedio da ja nisam (samo) Princ mašte (kako su me krstili mediji) već i Hroničar Vilingrada, mitskog grada na mojoj Nišavi. Zato sam vam naslovom i poželeo dobrodošlicu u “Hronike Vilingrada”.

U ovom, prvom tekstu na blogu, najavio bih šta sve možete da očekujete u narednim nedeljama, mesecima, godinama i decenijama.

Naravno, najave za nove knjige, zbirke priče, gostovanja i promocije, premijere/igranja pozorišnih predstava, želim da pišem i o Festivalu fantastike u Nišu (sada “ZmajKON-u”) i tako dalje, i tako bliže.

Ali…

Objavljivaću i kratke priče iz mog kazana fantastike, odlomke iz dela u nastajanju, anegdote, tekstove o kreativnom pisanju, preporuke za čitanje knjiga, gledanje filmova, možda objavim i neki intervju/razgovor sa dragim kolegama-umetnicima iz mog plemena fantastike (intervjui koji drugi urade sa mnom, bilo za neki portal ili u tv emisiji ići će na drugo mesto, u sekciju “Intervjui” ili “Video galerija”).

Sve moje priče ili su začinjene prstohvatom fantastike ili su cele zgotovljene od takvih sastojaka, ali su mnoge vezane za moj Niš pa ću pisati i o njemu. Moj je, volim ga i ne dam ga nikom.

Eto, toliko za početak. Nadam se da ćete barem ponekad, neobavezno, uz kafu, navratiti ovde a ja ću se potruditi da, kako vreme bude proticalo, budem ažuran i pružim vam mogućnost da pobegnete od prljave, difuzne svakodnevnice.

Meni ostaje da verujem da sam, posle laskavih titula “Perunovog hroničara” i “Kerberovog hroničara”, upravo postao i “Hroničar Vilingrada”. Do sledećeg čitanja, čitamo se.